Систем одговорности у земљама западног Балкана и Турској није довољно снажан да обезбеди поверење јавности
Погледајте извештај на албанском (Albanian), босанском (Bosnian), македонском (Macedonian), црногорском (Montenegrin), енглеском (English) или турском (Turkish) језику.
Земље западног Балкана и Турска су у различитим фазама демократске консолидације, при чему постоји забринутост због доминације извршне власти. Ипак, у овом региону је остварен напредак када је реч постојању формалних претпоставки за одговорност, попут објављивања кључних буџетских докумената. Овај напредак се у великој мери може приписати реформама које се врше у процесу приступања Европској унији.
Међутим, наши резултати показују да и даље постоје недостаци у погледу броја информација које су доступне и могућности да јавност надзире извршење буџета. Ови недостаци у систему одговорности остављају простор за значајну дискрецију извршне власти. Они уједно слабе поверење јавности у начин на који се управља потрошњом за социјалне намене, капиталним издацима, јавним набавкама и фискалним ризицима. У јавности се такође указује да владе држава у региону само формално усклађују своја правила, али да још увек нису довољно веродостојне када треба да спроведу реформе.
Шта је Истраживање о отворености буџета?
Истраживање о отворености буџета (OBS), које се глобално спроводи већ дуже од две деценије, представља светски признат стандард за процену одговорности влада у области јавних финансија. Истраживање мери одговорност кроз три кључна стуба:
Транспарентност
Да ли постоје благовремене, доступне и свеобухватне информације о томе како се планира и троши државни буџет?
Учешће
Да ли постоји структурисан систем за укључивање цивилног друштва и шире јавности (укључујући и маргинализоване групе) у одлучивање када се доносе кључне одлуке о буџету?
Надзор
Да ли законодавна власт и државне институције за ревизију имају овлашћења потребне за преглед буџета и надзор над његовим извршењем и да ли та овлашћења користе?
Посматрани заједно, ови стубови указују да ли бирачи и изабрани представници грађана могу да сагледају како се планира и како се троши јавни новац, да преиспитују одлуке извршне власти и одступања од одобреног буџета, као и да утичу на приоритете пре и после усвајања буџета. Истраживање показује какав је кредибилитет демократије у области јавних финансија. Из њега се може видети да ли је буџетски систем отворен у довољној мери да би се створило и одржало поверење, да ли је могуће оспорити одлуке извршне власти и отклонити уочене недостатке.
Регионална анализа Истраживања о отворености буџета (OBS) за 2025. годину за Западни Балкан и Турску
У оквиру истраживања OBS 2025, област „учешће“ је добила оцене које су на критично ниском нивоу, док су оцене за транспарентност и надзор осре-дње
Резултати Истраживања о отворености буџета (OBS) за регион Западног Балкана и Турске у оквиру OBS 2025:
Извор: Истраживање о отворености буџета за 2025, Међународно буџетско партнерство. Методологију погледајте овде.
Стање буџетске одговорности у земљама региона
Генерално, земље западног Балкана и Турска су током претходне деценије оствариле значајан напредак када је реч о формалним аспектима одговорности. Објављује се више информација, јачају механизми надзора, а фискални правни оквир се усклађује са стандардима Европске уније. То указује на пораст посвећености реформама и институционалног капацитета за њихово спровођење.
То се ипак није још увек одразило на јачање поверења поверење јавности.
Према Балкан барометру за 2024, само трећина грађана има поверење у своју владу или парламент.
Посебно низак ниво поверења у представничка тела наглашава кључни изазов: надзорне институције се доживљавају као слабе, политизоване или неефикасне када треба позвати извршну власти на одговорност. Овде није проблем само у перцепцији грађана – она је сигнал који треба озбиљно размотрити, а налази OBS-а за 2025. помажу да се објасни узроке мањка поверења.
Нетранспарентно доношење одлука, слаби механизми „провере и равнотеже“, као и други изазови спречавају да јавна одговорност заживи у ширем обиму. OBS за 2025. показује да законодавна власт, ревизори и јавност не могу систематски да утичу на буџетске одлуке, нарочито оне које се доносе током фазе извршења.
Тамо где механизми јавне одговорности не функционишу, јавља се сумња. Кашњења у спровођењу пројеката, нетранспарентна расподела средстава или изненадна смањења потрошње не доживљавају се као неутрална техничка прилагођавања, већ као индикатори фаворизовања, лошег управљања или корупције. У неколико земаља региона, неуспешна реализација пројеката који су финансирани из јавних средстава изазвала је таласе незадовољства јавности. То незадовољство је испрва било усмерено на одговорност за конкретне инциденте, али се брзо проширило на шире захтеве – да се повећа транспарентност финансирања пројеката, побољша пракса јавних набавки и примена механизма надзора. Ове реакције одражавају дубоку забринутост грађана да се одлуке о коришћењу јавних ресурса велике вредности често доносе иза затворених врата, уз слаб надзор и минималне последице по одговорне, чак и када се појаве проблеми.
Стога, јачање транспарентности, надзора и учешћа јавности није само техничко питање и задовољење форме, већ је ствар од суштинског значаја за враћање поверења јавности и јачање посвећености реформама широм региона.
Неке земље су оствариле напредак у буџетским праксама
Истраживање о отворености буџета за 2025. показује да су земље Западног Балкана и Турске током последњих неколико кругова истраживања наставиле да умерено напредују у јачању пракси одговорног буџетирања.
Иако напредак варира међу земљама, регионални просек показује постепен узлазни тренд.
Транспарентност је благо порасла, али разлике у оценама по земљама и даље постоје
Тачке које се користе за поређење појединачних земаља означене су сивом бојом. Пређите курсором преко тачке да бисте видели оцену транспарентности за ту годину.
Извор: Истраживање о отворености буџета за 2025, Међународно буџетско партнерство • Напомена: Црна Гора и Косово су први пут оцењени 2023. и 2025. године, те стога немају резултате за раније кругове истраживања. Регионални просек укључује само земље за које су упоредиви подаци из 2019. године.
Учешће јавности је остало структурно неразвијено
Тачке које се користе за поређење појединачних земаља означене су сивом бојом. Пређите курсором преко тачке да бисте видели оцену учешћа за ту годину.
Извор: Истраживање о отворености буџета за 2025, Међународно буџетско партнерство • Напомена: Црна Гора и Косово су први пут оцењени 2023. и 2025. године, те стога немају резултате за раније кругове истраживања. Регионални просек укључује само земље за које су упоредиви подаци из 2019. године.
Формални капацитет надзора није се значајно развијао у последњих неколико година
Тачке које се користе за поређење појединачних земаља означене су сивом бојом. Пређите курсором преко тачке да бисте видели оцену надзора за ту годину.
Извор: Истраживање о отворености буџета за 2025, Међународно буџетско партнерство • Напомена: Црна Гора и Косово су први пут оцењени 2023. и 2025. године, те стога немају резултате за раније кругове истраживања. Регионални просек укључује само земље за које су упоредиви подаци из 2019. године.
Транспарентност је побољшана у већини земаља, али и даље постоје недоследности у одређеним аспектима, показало је Истраживање о отворености буџета за 2025. годину
Земље региона објављују више докумената и информација током кључних фаза припреме буџета, укључујући предбуџетска документа и средњорочне буџетско-фискалне оквире. Такође је остварен напредак у квалитету извештаја о ревизији, као и обухвату ревизије. Забележен је и пораст нивоа транспарентности усвојених буџета и годишњих извештаја о финансијским резултатима. У овим фазама, земље региона углавном пружају кључне информације – као што су потрошња по министарствима или секторима и извори прихода – што помаже грађанима да разумеју опште приоритете и начин наплате пореза.
Транспарентност је постепено побољшана широм региона
Поређење оцена транспарентности према Истраживању о отворености буџета за 2019. и 2025. годину за земље у региону. Пређите курсором преко тачке да бисте видели оцену за ту годину.
Извор: Истраживање о отворености буџета за 2025, Међународно буџетско партнерство • Напомена: Црна Гора и Косово су први пут оцењени 2023. и 2025. године, те стога немају резултате за раније кругове истраживања. Регионални просек укључује само земље за које су упоредиви подаци из 2019. године.
Већина земаља не успева да објасни промене настале током извршења буџета
Иако земље региона објављују све више информација о буџету, и даље пропуштају прилике да боље информишу и укључе јавност у процесе доношења одлука.
Већина земаља у региону објављује Грађанске буџете како би буџетске информације биле доступније јавности. Међутим, ови документи често имају ограничен садржај, нису довољно промовисани како би о њима сазнала шира јавност, а у неким случајевима објављују се прекасно и нису део напора за повећање учешћа јавности у процесу припреме и усвајања буџетских докумената.
Земље региона такође не пружају довоњно информација о томе како се буџети извршавају: како се доносе одлуке током године, зашто се планови мењају и да ли се новац заиста троши на основне јавне услуге, као што су здравствена заштита, образовање и путна инфраструктура. На тај начин изостаје комуникација у фази у којој извршна власт има највећи простор за самостално, дискреционо, одлучивање о буџетским приоритетима.
Подаци из Истраживања о отворености буџета приказују детаљну анализу буџетског циклуса.
Полугодишњи извештаји о извршењу треба да покажу да ли се буџет реализује према плану, да се ажурирају пројекције за остатак године и објасне све промене у буџету које су настале као одговор на променљиве околности или нове приоритете.
У пет од седам земаља обухваћених Истраживањем о отворености буџета за 2025, полугодишњи извештаји се уопште не објављују. У Албанији и Турској ови извештаји пружају корисне информације о извршењу буџета и ажурираним фискалним пројекцијама. Међутим, нуде ограничена објашњења о узроцима буџетских промена, само делимично разрађују фискалне ризике и не пружају адекватну анализу о томе како дешавања током године утичу на политичке одлуке или јавне услуге. Без јаснијих објашњења ових промена, полугодишњи извештаји само ограничено помажу грађанима и надзорним институцијама да прате и оцењују начин на који владе управљају буџетом током године.
Све земље у региону објавиле су предлог буџета извршне власти, али многе нису објавиле полугодишњи извештај у оквиру Истраживања о отворености буџета за 2025.
Подоцене буџетских докумената које су земље Западног Балкана и Турска оствариле у Истраживању о отворености буџета за 2025.
Пређите курсором преко графикона да бисте видели оцене појединачних докумената и информације о томе да ли су они објављени у свакој земљи.
Извор: Истраживање о отворености буџета за 2025, Међународно буџетско партнерство.
У свим земљама региона, највише оцене у Истраживању о отворености буџета за 2025 добили су усвојени буџети и извештаји о ревизији.
Подоцене буџетских докумената које су земље Западног Балкана и Турска објавиле у оквиру Истраживања о отворености буџета за 2025.
Извор: Истраживање о отворености буџета за 2025, Међународно буџетско партнерство. Напомена: Оцена 0 значи да земља није објавила документ или га је објавила са закашњењем у односу на рокове предвиђене Истраживањем о отворености буџета за 2025.
Фискални ризици остају ван буџетског процеса
Праксе транспарентног буџетирања важне су не само због начина на који се јавним новцем управља данас, већ и због тога како ће се владе суочавати са тешким одлукама у будућности. Иако су многе земље региона релативно успешно одговориле на недавне фискалне притиске, ризици у наредном периоду расту.
Процене Међународног монетарног фонда указују на високу задуженост у региону – јавни дуг у Северној Македонији износи око 63% БДП-а, док се у Црној Гори очекује да пређе 60% БДП-а. То ће вероватно захтевати тешке одлуке у вези са јавном потрошњом и финансирањем јавних услуга.
У таквим околностима, транспарентност фискалних ризика постаје посебно важна. Међутим, Истраживање о отворености буџета за 2025. показује да су праксе објављивања ових информација и даље слабе. Ризици повезани са јавним предузећима – односно компанијама у државном власништву које држава често мора финансијски да подржава – нису систематски укључени у буџетске документе.
Иако поједине земље региона објављују извештаје о фискалним ризицима или податке о пословању јавних предузећа, те информације се често објављују одвојено, касно у буџетском циклусу или ван главног буџетског процеса. Због тога имају ограничен значај за доношење буџетских одлука и фискални надзор.
Само Србија у предлогу буџета приказује све јавне трансфере јавним предузећима, док једино Црна Гора и Србија узимају у обзир државне гаранције које би у будућности могле да оптерете буџет.
Дугорочна фискална одрживост још је мање видљива. Ниједна земља уз предлог буџета не објављује десетогодишње фискалне пројекције. Структура јавног дуга – важна за разумевање ризика од промена каматних стопа или курса валуте – доступна је само у Северној Македонији, Србији и Косову.
Без ових информација, парламенти и грађани не могу у потпуности да процене да ли владе постепено пребацују трошкове и ризике у будућност.
Објаве фискалних ризика постоје, али су фрагментиране и неуједначене.
Приказ објављивања фискалних ризика на Западном Балкану и у Турској у оквиру Истраживања о отворености буџета за 2025.
Извор: Истраживање о отворености буџета за 2025, Међународно буџетско партнерство. Напомена: Подаци се односе на предлог буџета извршне власти и не обухватају информације које су објављене у другим буџетским документима.
Учешће јавности и даље је на веома ниском нивоу у региону.
Иако Албанија о Северна Македонија показују одређени напредак, оцене учешћа јавности у већини земаља региона остају непромењене – веома ниске.
Македонија показују одређени напредак, оцене учешћа јавности у већини земаља региона остају непромењене – веома ниске.
Поређење оцена учешћа јавности из Истраживања о отворености буџета за 2019. и 2025. годину на Западном Балкану и у Turkey.
Пређите курсором преко тачке да бисте видели оцену за сваку годину.
Извор: Истраживање о отворености буџета за 2025, Међународно буџетско партнерство. Напомена: Црна Гора и Косово су први пут оцењени 2023. односно 2025. године, па немају упоредиве податке за 2019. Регионални просек обухвата само земље за које постоје упоредиви подаци из 2019. године.
Формални механизми учешћа јавности у буџетском процесу су и даље ретки
У целом региону, могућности за учешће јавности у буџетском процесу и даље су ограничене и неуједначене. Углавном се ради о пилот-пројектима или спорадичним иницијативама, а не о редовним праксама утемељеним у закону.
Када учешће постоји, оно је најчешће ограничено на ране фазе припреме буџета. Ниједна од оцењених земаља у региону нема формализован механизам који омогућава јавности да даје предлоге током извршења буџета – фазе у којој владе одлучују о прерасподели средстава, управљају кашњењима и реагују на изазове у пружању јавних услуга.
Законодавна власт и врховне, државне, ревизорске институције нуде сличан број могућности за учешће јавности, али су механизми које обезбеђују ревизорске институције обично инклузивнији. Учешће у раду парламента најчешће се своди на формална јавна слушања са ограниченим простором за дијалог, док само Косово има механизам који укључује и традиционално маргинализоване рањиве групе.
Као последица тога, рањиве групе су углавном искључене из одлука које директно утичу на то да ли јавна средства заиста доводе до видљивих резултата.
Механизми учешћа јавности су у целини недовољно развијени током свих фаза буџетског циклуса у Истраживању о отворености буџета за 2025.
Земље са механизмом учешћа током буџетског циклуса на Западном Балкану и у Турској, Истраживање о отворености буџета за 2025.
Извор: Истраживање о отворености буџета за 2025, Међународно буџетско партнерство.
Капацитет формалног надзора се благо побољшао
Већина земаља бележи тек незнатне промене у оценама надзора у односу на Истраживање о отворености буџета за 2019. годину.
Поређење оцена надзора буџета из Истраживања о отворености буџета за 2019. и 2025. годину на Западном Балкану и у Турској. Пређите курсором преко тачке да бисте видели оцену за ту годину.
Извор: Истраживање о отворености буџета за 2025, Међународно буџетско партнерство • Напомена: Црна Гора и Косово су први пут оцењени 2023. и 2025. године, те стога немају резултате за раније кругове истраживања. Регионални просек укључује само земље за које су упоредиви подаци из 2019. године.
Надзор је формално јак, али слаб у пракси
Иако државне ревизорске институције и парламенти имају јаке формалне надлежности, њихова улога у пракси је ограничена због доминације извршне власти, политичке поларизације и других институционалних изазова.
Ревизорске институције су технички оспособљене, имају јасне законске мандате и редовно објављују извештаје који покривају значајан део јавне потрошње. Међутим, њихов утицај се често завршава на нивоу извештавања.
Само Косово има успостављен систем који омогућава извршној власти да прати и извештава о спровођењу препорука ревизора. Северна Македонија и Црна Гора делимично извештавају о појединим препорукама, док Албанија, Босна и Херцеговина, Србија и Турска немају систематско извештавање извршне власти о спровођењу препорука.
Извештавање о праћењу ревизорских препорука је развијеније код ревизорских институција и парламената, него код извршне власти
Број земаља (од укупно седам) које објављују извештаје о предузетим мерама по ревизорским препорукама или налазима, према институцији и нивоу извештавања.
Извор: Истраживање о отворености буџета за 2025, Међународно буџетско партнерство.
Ревизорске препоруке – које су често усмерене на смањење ризика од корупције, унапређење ефикасности јавне потрошње и јачање финансијског управљања – у пракси често остају без адекватног праћења.
Када налази ревизије не доведу до конкретних мера, надзор губи своју превентивну улогу, а поверење јавности се слаби.
Начини јачања буџетске одговорности у региону
Простор за напредак лежи у јачању одговорности у буџетском процесу. Власти земаља у региону које јасно и транспарентно образлажу своје одлуке, обезбеђују да надзор доводи до конкретних и стварних последице и омогућавају стварно учешће јавности, могу да ојачају кредибилитет реформи у процесу приступања ЕУ.
Истовремено, то може да допринесе изградњи поверења јавности, што је важно за доношење тешких одлука о јавној потрошњи, инвестицијама и дугорочној фискалној одрживости.
Међународно буџетско партнерство препоручује следеће мере:
Транспарентност
Циљ
Ојачати транспаренрност и одговорност током извршења буџета
Препоруке
Извршне власти треба да објављују полугодишње извештаје који, поред ажурираних буџетских процена, садрже и јасна образложења разлога за промене у планираној потрошњи. Ти извештаји треба да укључе ажуриране макроекономске пројекције и претпоставке, објашњења одступања од плана, као и анализу нових фискалних ризика. Владе би такође требало да обезбеде да Грађански буџет буде доступан током целог буџетског циклуса, како би информације биле разумљивије и како би јавност могла да даје повратне информације.
Извршне власти треба јасно да објасне како промене у извршењу буџета утичу на услуге од значаја за грађане – као што су здравство, образовање и инфраструктура – као и које мере планирају да предузму како би грађани и даље имали приступ основним јавним услугама.
Министарства финансија треба да успоставе механизме за учешће јавности у процесу извршења буџета, како би грађани и организације цивилног друштва могли да постављају питања и дају повратне информације о томе да ли се јавне услуге пружају у складу са буџетским плановима.
Добре праксе
у извршењу буџета
Један од позитивних примера у области извршења буџета долази од влада и организација цивилног друштва које користе интерактивне онлајн платформе како би податке о јавној потрошњи учиниле доступнијим и разумљивијим грађанима.
У Северној Македонији, владин портал Отворене финансије омогућава корисницима увид у податке о јавној потрошњи током целе године, приказујући како се средства распоређују министарствима, по програмима, добављачима и локалним самоуправама. Портал се ажурира два пута месечно и омогућава преузимање података у отвореним форматима.
У другим земљама региона, организације цивилног друштва додатно унапређују приступ информацијама тако што сложене буџетске податке претварају у једноставније и приступачније веб-алате.
У Црној Гори портал Института Алтернатива Мој новац приказује податке о извршењу буџета кроз јасне визуелизације које олакшавају праћење јавне потрошње.
Слично томе, на Косову, платформа Како држава троши наш новац? организације ГАП Института омогућава корисницима да истражују буџетска издвајања и стварну потрошњу по институцијама, што грађанима помаже да упореде планиране и реализоване расходе.
Ови примери показују да боље представљање података о извршењу буџета може да учини буџетски процес транспарентнијим, разумљивијим и ближим свакодневним потребама грађана.
Учешће
Циљ
Отворити простор за учешће јавности и већи утицај грађана на кључне буџетске одлуке
Препоруке
Власти у региону треба да успоставе механизме учешћа јавности као редовну праксу током целог буџетског циклуса. Учешће јавности у процесу одлучивања треба да буде уређено законом, или подзаконским актима, уместо ослањања на пилот-пројекте или повремене иницијативе.
Власти треба да укључе јавност у доношење конкретних одлука о фискалној политици и буџету, као што су утврђивање приоритета јавне потрошње, разматрање проблема у спровођењу буџета или избор тема за ревизију.
Власти и надзорне институције треба да обезбеде да механизми учешћа јавности укључују различите друштвене групе, попут етничких мањина, жена и особа са инвалидитетом, како би буџетске одлуке и извршење буџета боље одражавали њихове потребе.
Власти треба да обезбеде повратне информације јавности тако што ће објаснити на који начин су предлози грађана узети у обзир и зашто су поједини предлози прихваћени или одбијени.
Добре праксе
у укључивању јавности
Kosovo је ојачало учешће јавности у припреми буџета кроз законом уређен процес „одоздо нагоре“, који повезује консултације на локалном нивоу са планирањем државног буџета.
Према Закону о финансијском управљању и контроли у јавном сектору и националном буџетском календару, општине су обавезне да организују јавне буџетске расправе и консултације пре достављања усвојених предлога буџета Министарству финансија, рада и трансфера.
Општине су дужне да на националној платформи за е-консултације и путем својих канала објављују обавештења о консултацијама, календаре расправа, записнике и сажетке коментара и предлога јавности. Грађани могу и директно да достављају предлоге преко националне електронске платформе.
Иако закон не прописује посебно укључивање одређених друштвених група, поједине општине организују засебне расправе како би укључиле жене, младе, мањинске заједнице и особе са инвалидитетом. Неке општине такође почињу да примењују приступе партиципативног и родно одговорног буџетирања.
Иако квалитет ових процеса може да варира, правни оквир Косова показује како учешће јавности може бити формално уређено, документовано и повезано са процесом израде буџета кроз законске и буџетске процедуре.
Надзор
Циљ
Обезбедити да надзор доводи до конкретних мера и резултата
Препоруке
Извршне власти треба редовно да објављују јасне извештаје о мерама које су предузете као одговор на ревизорске препоруке.
Парламенти треба да разматрају спровођење ревизорских препорука и јавно прате одговоре владе на налазе ревизије и дате препоруке. Повезивање рада ревизорских институција, парламента и јавности може да допринесе томе да ревизорски извештаји доведу до стварне одговорности.
Врховне ревизорске институције треба више да укључују јавност, како кроз позиве за достављање предлога приликом израде програма ревизије, тако и, када је то могуће, кроз учешће јавности у самим ревизорским поступцима и истрагама.
Добре праксе
у законодавном надзору ревизија
Црна Гора се издваја као један од ретких примера где парламентарни одбор благовремено разматра ревизорске извештаје и објављује своје закључке. Повезаност између ревизорских институција и законодавне власти јача кредибилитет ревизије и показује да ревизорски налази имају институционални значај. Иако ове праксе још увек нису у потпуности развијене, оне показују како надзор може да пређе из формалне процедуре у механизам који има конкретне последице – отклањање неправилности и успостављање одговорности.
у укључивању јавности у планирање ревизија
У Босни и Херцеговини, државна ревизорска институција има формалан механизам који омогућава јавности да предлаже теме за ревизију.
У Северној Македонији, ревизорска институција не само да позива грађане и организације да достављају предлоге, већ и извештава о томе на који начин су предлози јавности утицали на програм ревизије. Иако овакве праксе и даље имају ограничен утицај, оне показују да учешће јавности – када је повезано са ефикасним поступањем по ревизорским налазима – може да ојача поверење у институције које слушају грађане и делују у јавном интересу.
Учешће грађана у буџетском процесу
Организације цивилног друштва на Западном Балкану и у Турској све више користе доступне буџетске информације како би се укључиле у јавне процесе и заговарале питања важна за локалне заједнице. Њихов циљ је да се, упркос тешким компромисима, приоритети грађана одразе у буџетском процесу и одлукама о јавној потрошњи.
Ови напори показују потенцијал пракси отвореног буџетирања: када грађани имају могућност да утичу на одлуке о јавним средствима, владе могу да ојачају поверење јавности у начин на који управљају ресурсима.
Повећање финансирања здравства након анализе буџета и заговарања организација цивилног друштва
- Албанија
Организација „Заједно за живот“ већ неколико година анализира и прати буџет здравственог сектора, укључујући расподелу средстава и стварну потрошњу, како би проценила да ли она одговара потребама пацијената. Организација је такође указивала на релативно ниска издвајања за здравство у Албанији у поређењу са земљама региона.
Захваљујући њиховом заговарању, буџет здравственог сектора је повећан са 2,9% БДП-а у 2024. на 3,2% БДП-а данас. Ова организације је остварила успех и при заговарању у Министарству здравља да се повећа финансирање услуга менталног здравља у болницама и друштвеним центрима.
Такође је остварена сарадња са удружењима пацијената, Повереником за заштиту од дискриминације и другим актерима како би се обезбедило да слушни апарати за децу буду укључена у буџет здравственог сектора. Ово наглашава важну улогу организација цивилног друштва у томе да буџети боље одражавају потребе рањивих група које су често недовољно заступљене у процесу креирања јавних политика.
Центар за истраживање и креирање политика прати да ли јавна средства одговарају потребама жена
- Северна Македонија
Центар за истраживање и креирање политика користи родно одговорно буџетирање како би пратио да ли се јавна средства на националном и локалном нивоу прикупљају и троше на начин који одговара специфичним потребама жена у Северној Македонији.
Кроз Мрежу за праћење родно одговорног буџетирања, организација такође ради на ширењу примене родно одговорног буџетирања широм региона.
Један од важних резултата њиховог рада је успешно заговарање смањења пореза на додату вредност (ПДВ) на хигијенске производе за жене, што показује како учешће јавности може да допринесе праведнијем креирању политика.
Фондација за истраживање политика указала на недовољна улагања у образовни сектор
- Турска
Фондација за истраживање економске политике Турске (TEPAV) указала је на недовољна улагања у образовни сектор Турске. Ова Фондација је пратила и указивала на пад буџета за образовање у Турској (са 20% на 14% укупног буџета у протеклој деценији) – упркос расту броја становника и приливу избеглица. Током мониторинга откривена су неједнака издвајања у регионима,ниску стопу уписа девојчица у школе, ограничен приступ предшколском образовању и друге изазове. Користећи своју јединствену улогу повезнице између владе и цивилног друштва, ова Фонфација шири простор за веће учешће јавности у одређивању приоритета и буџета за јавно образовање.
Групе цивилног друштва заговарају реформе за већу одговорност
- Србија
Организације попут Транспарентности Србија заговарају реформе усмерене ка јачању одговорности у управљању јавним финансијама. У оквиру мреже организације цивилног друштва – Нациопнални конвент за Европску унију, координише, прати, анализира и даје препоруке и иницијативе за унапређење области јавних финансија – од праћења јавних набавки и финансијске контроле до надзора над радом јавних предузећа. Ова организација се залаже да влада доследно примењује конкурентне процедуре јавних набавки, посебно у оквиру великих инфраструктурних пројеката као што је EXPO 2027 у Београду.
Партнери Истраживања о отворености буџета
Institute of Public and Private Policies (IP3)
Fondacija “Centar za zastupanje građanskih interesa” (“Public Interest Advocacy Center”)
Turkish Economic and Social Studies Foundation (TESEV)
Нермин Кујовић
Сели Торберт
Лилиана Зидинс
Дејвид Робинс
Синтија Ромеро
Лаура Кастиљо Кабрал
Рајан Завери
