Србија
Резултати Истраживања отворености буџета
Јавно учешће
2
Надзор над буџетом
56
Транспарентност
51
Истраживање отворености буџета 2023
Одлуке владе о буџету – које порезе наметнути, које услуге пружити и колико дуга преузети – имају важне последице за све људе у друштву. Када владе дају информације и смислене канале за учешће јавности у тим одлукама, можемо боље обезбедити да се јавни новац троши у јавне интересе.
Истраживање отворености буџета (ен. Open Budget Survey - OBS) је једини светски независни, компаративни и на чињеницама базиран истраживачки инструмент који користи међународно прихваћене критерије за процену јавног приступа информацијама о централном буџету државе; формалне могућности за јавност да учествује у процесу државног буџета; и улога институција за буџетски надзор, као што су законодавна тела и државне ревизорске канцеларије, у буџетском процесу.
Истраживање помаже локалном цивилном друштву у процени и договору с властима о извештавању и коришћењу јавних средстава. Ово 9. издање ОБС-а покрива 125 земаља.
Country Specific Assessments
Овај део ОБС-а мери приступ јавности информацијама о томе како централна власт прикупља и троши јавна средства. Оцењује интернетску доступност, правовременост и свеобухватност осам кључних буџетских докумената користећи 109 једнако пондерисаних индикатора и оцењује сваку земљу на лествици од 0 до 100. Оцена транспарентности од 61 или више указује да земља вероватно објављује довољно материјала за подршку информисаним јавним расправама о буџету.
Транспарентност у Србија у поређењу са другима
Како се оцена транспарентности за Србија мењала временом?
Јавна доступност буџетских докумената у Србија
Документ | 2012 | 2015 | 2017 | 2019 | 2021 | 2023 |
---|---|---|---|---|---|---|
Изјава пре буџета | ||||||
Извршни предлог буџета | ||||||
Усвојени буџет | ||||||
Буџет за грађане | ||||||
Прелазни извештаји | ||||||
Преглед средином године | ||||||
Годишњи извештај | ||||||
Извештај ревизора |
Колико је опсежан садржај кључних буџетских докумената које Србија држи доступним јавности?
Кључни буџетски документ | Сврха и садржај документа | Процена фискалне године | Оцена садржаја документа |
---|---|---|---|
Изјава пре буџета | Открива широке параметре фискалне политике пре Извршног предлога буџета; оцртава економску прогнозу власти, очекиване приходе, расходе и дуг. | 2023 | 78 |
Извршни предлог буџета | Подноси извршна власт законодавној на усвајање; појединости о изворима прихода, издвајањима за министарства, предложеним променама политике и другим информацијама важним за разумевање фискалне ситуације у земљи. | 2023 | 53 |
Усвојени буџет | Буџет којег је одобрило законодавно тело. | 2023 | 95 |
Буџет за грађане | Једноставнија и мање техничка верзија владиног предлога буџета или усвојеног буџета, осмишљена за преношење кључних информација јавности. | 2022 | 25 |
Прелазни извештаји | Укључују податке о стварно прикупљеним приходима, стварним издацима и дуговима насталим у различитим интервалима; издаје се квартално или месечно. | 2022 | 59 |
Преглед средином године | Свеобухватно ажурирање извршења буџета од средине фискалне године; укључује преглед економских претпоставки и ажурирану прогнозу буџетских резултата. | 2022 | Није произведено |
Годишњи извештај | Описује стање државних рачуна на крају фискалне године и, у идеалном случају, оцену напретка оствареног према постизању циљева буџетске политике. | 2021 | 45 |
Извештај ревизора | Издаје га врховна ревизорска институција, а овај документ испитује поузданост и потпуност владиних рачуна на крају године. | 2021 | 62 |
Оцена транспарентности Србија за 51 у ОБС 2023 је близу оцене за 2021.г.
Шта се променило у ОБС 2023?
Србија је повећала доступност буџетских информација на следећи начин:
Препоруке
Србија треба дати приоритет следећим радњама за побољшање буџетске транспарентности:
ОБС процењује формалне могућности које се јавности нуде за смислено учешће у различитим фазама буџетског процеса. Испитује праксе извршне, законодавне и врховне ревизорске институције централне власти користећи 18 једнако пондерисаних индикатора, усклађених с начелима учешћа јавности у фискалној политици Глобалне иницијативе за фискалну транспарентност, те оцењује сваку земљу на лествици од 0 до 100.
Србија има оцену јавног учешћа 2 (од 100).
Јавно учешће у Србија у поређењу с другима
За више информација, погледајте овде за иновативне праксе јавног учешћа у свету.
Опсег могућности за учешће јавности у буџетском процесу
(извршна)
(законодавна)
(извршна)
(врховна ревизорска институција)
Препоруке
Како би даље ојачали јавно учешће у буџетском процесу, Министарство финансија Србије такођер треба дати приоритет следећим активностима:
Народна скупштина Србије успоставила је јавна саслушања у вези са усвајањем годишњег буџета, али би такођер требало дати приоритет следећим активностима:
Државна ревизорска институција Србије треба да да приоритет следећим акцијама за побољшање учешћа јавности у буџетском процесу:
ОБС испитује улогу коју законодавна тела и врховне ревизорске институције (ВРИ) имају у буџетском процесу и обим у којем осигуравају надзор; свака се земља оцењује на лествици од 0 до 100 на основу 18 једнако пондерисаних индикатора. Осим тога, истраживањем се прикупљају додатне информације о независним фискалним институцијама (види Оквир).
Законодавна власт и врховна ревизорска институција у Србија, заједно пружају ограничен надзор током буџетском процеса, са укупном оценом надзора од 56 (од 100). Појединачно гледано, обим надзора сваке институције приказан је у наставку:
Законодавни надзор
Ревизорски надзор
Препоруке
Народна скупштина Србије пружа ограничен надзор током фазе планирања буџетског циклуса и слаб надзор током фазе извршења. Како би се побољшао надзор, следеће активности би требале бити приоритетне:
Да би се ојачала независност и унапредио надзор ревизије од стране Државне ревизорске институције Србије, препоручују се следеће активности:
Нова пракса успостављања независних фискалних институција
Независна фискална институција Србије (НФИ) је Фискални савет. Њена независност је утврђена законом и подноси извештаје законодавном телу. Она објављује сопствене фискалне прогнозе и сопствене процене трошкова главних предлога нових политика
Индикатори о међународним финансијским институцијама се не бодују у Истраживању о отворености буџета.
Methodology
Nemanja Nenadić, Zlata Đorđević
Transparency Serbia
11000 Beograd, Palmotićeva 31
[email protected]