Country Results  | View this page in:

Србија

Које земље воде у буџетској одговорности? Које требају побољшања? Истражите наше податке и препоруке за сваку од 125 процењених земаља.
Резултати Истраживања отворености буџета

Јавно учешће

2

Надзор над буџетом

56

Транспарентност

51

Истраживање отворености буџета 2023

Одлуке владе о буџету – које порезе наметнути, које услуге пружити и колико дуга преузети – имају важне последице за све људе у друштву. Када владе дају информације и смислене канале за учешће јавности у тим одлукама, можемо боље обезбедити да се јавни новац троши у јавне интересе.

Read more

 

Истраживање отворености буџета (ен. Open Budget Survey - OBS) је једини светски независни, компаративни и на чињеницама базиран истраживачки инструмент који користи међународно прихваћене критерије за процену јавног приступа информацијама о централном буџету државе; формалне могућности за јавност да учествује у процесу државног буџета; и улога институција за буџетски надзор, као што су законодавна тела и државне ревизорске канцеларије, у буџетском процесу.

Истраживање помаже локалном цивилном друштву у процени и договору с властима о извештавању и коришћењу јавних средстава. Ово 9. издање ОБС-а покрива 125 земаља.

Summary
Country Specific Assessments
Country summary SR
pdf, 288.51 KB
51 /100

Овај део ОБС-а мери приступ јавности информацијама о томе како централна власт прикупља и троши јавна средства. Оцењује интернетску доступност, правовременост и свеобухватност осам кључних буџетских докумената користећи 109 једнако пондерисаних индикатора и оцењује сваку земљу на лествици од 0 до 100. Оцена транспарентности од 61 или више указује да земља вероватно објављује довољно материјала за подршку информисаним јавним расправама о буџету.

Транспарентност у Србија у поређењу са другима

Глобални просек
45
Bulgaria
79
Croatia
67
Slovenia
64
Albania
57
Србија
51
Montenegro
48
North Macedonia
35
Bosnia and Herzegovina
27
0
Недовољан
61
Довољан
100

Рангирање Србија: 55 од 125 земаља

0
100

Како се оцена транспарентности за Србија мењала временом?

39
2012
47
2015
43
2017
40
2019
46
2021
51
2023
0
Недовољан
61
Довољан
100

Јавна доступност буџетских докумената у Србија

Легенда
Доступан јавности
Објављено касно, или није објављено на мрежи, или произведено само за интерну употребу
Није произведено
Scroll
Документ 2012 2015 2017 2019 2021 2023
Изјава пре буџета
Извршни предлог буџета
Усвојени буџет
Буџет за грађане
Прелазни извештаји
Преглед средином године
Годишњи извештај
Извештај ревизора

Колико је опсежан садржај кључних буџетских докумената које Србија држи доступним јавности?

Легенда
61-100 / 100
41-60 / 100
1-40 / 100
Scroll
Кључни буџетски документ Сврха и садржај документа Процена фискалне године Оцена садржаја документа
Изјава пре буџета Открива широке параметре фискалне политике пре Извршног предлога буџета; оцртава економску прогнозу власти, очекиване приходе, расходе и дуг. 2023 78
Извршни предлог буџета Подноси извршна власт законодавној на усвајање; појединости о изворима прихода, издвајањима за министарства, предложеним променама политике и другим информацијама важним за разумевање фискалне ситуације у земљи. 2023 53
Усвојени буџет Буџет којег је одобрило законодавно тело. 2023 95
Буџет за грађане Једноставнија и мање техничка верзија владиног предлога буџета или усвојеног буџета, осмишљена за преношење кључних информација јавности. 2022 25
Прелазни извештаји Укључују податке о стварно прикупљеним приходима, стварним издацима и дуговима насталим у различитим интервалима; издаје се квартално или месечно. 2022 59
Преглед средином године Свеобухватно ажурирање извршења буџета од средине фискалне године; укључује преглед економских претпоставки и ажурирану прогнозу буџетских резултата. 2022 Није произведено
Годишњи извештај Описује стање државних рачуна на крају фискалне године и, у идеалном случају, оцену напретка оствареног према постизању циљева буџетске политике. 2021 45
Извештај ревизора Издаје га врховна ревизорска институција, а овај документ испитује поузданост и потпуност владиних рачуна на крају године. 2021 62

Оцена транспарентности Србија за 51 у ОБС 2023 је близу оцене за  2021.г.

Шта се променило у ОБС 2023?

Србија је повећала доступност буџетских информација на следећи начин:

Правовремено објављивање Предизјаве о буџету на мрежи.

Препоруке

Србија треба дати приоритет следећим радњама за побољшање буџетске транспарентности:

Правовремено изради и објави Полугодишњи преглед на интернету.
Укључити у предлог буџета извршне власти податке о финансијском положају владе, пореским издацима и информације о учинку и политици.
Побољшати свеобухватност међугодишњих извештаја, укључивањем информација о стварним расходима по административној класификацији, функционалној класификацији и појединачним програмима.
Укључити у Годишњи извештај укључи поређења између процена задуживања и стварних исхода, поређења између планираних нефинансијских исхода и стварних исхода и поређења између првобитне макроекономске прогнозе и стварних исхода.
Проширити партиципативну природу буџета за грађане, на пример, идентификујући потребе јавности за информацијама о буџету пре објављивања документа, објављивањем путем додатних метода дистрибуције (нпр. билборди, радио програми) и објављивањем поједностављених буџетских докумената за додатне фазе буџетског процеса.
2 /100

ОБС процењује формалне могућности које се јавности нуде за смислено учешће у различитим фазама буџетског процеса. Испитује праксе извршне, законодавне и врховне ревизорске институције централне власти користећи 18 једнако пондерисаних индикатора, усклађених с начелима учешћа јавности у фискалној политици   Глобалне иницијативе за фискалну транспарентност, те оцењује сваку земљу на лествици од 0 до 100.

Србија има оцену јавног учешћа 2 (од 100).

Јавно учешће у Србија у поређењу с другима

Глобални просек
15
Bulgaria
26
Croatia
17
Montenegro
13
Albania
9
Slovenia
9
Bosnia and Herzegovina
7
North Macedonia
7
Србија
2
0
Недовољан
61
Довољан
100

За више информација, погледајте овде за иновативне праксе јавног учешћа у свету.

Опсег могућности за учешће јавности у буџетском процесу

0
/100
Формулација
(извршна)
11
/100
Усвајање
(законодавна)
0
/100
извршење
(извршна)
0
/100
Ревизија
(врховна ревизорска институција)
Легенда
0-40: неколико
41-60: ограничено
61-100: адекватно

Препоруке

Како би даље ојачали јавно учешће у буџетском процесу, Министарство финансија Србије такођер треба дати приоритет следећим активностима:

Пилотирати механизме за укључивање јавности током израде буџета и праћење извршења буџета.
Унапредити правни оквир и организовати процес јавних консултација о инвестицијама (капиталним пројектима) који ће се финансирати из републичког буџета.
Активно се укључити у рањиве и подзаступљене заједнице, директно или путем организација цивилног друштва које их представљају.

Народна скупштина Србије успоставила је јавна саслушања у вези са усвајањем годишњег буџета, али би такођер требало дати приоритет следећим активностима:

Пружање повратне информације јавности о томе како су доприноси грађана коришћени током законодавних разматрања о годишњем буџету и извештају о буџету.
Правовремено организовати јавна саслушања, тако да потенцијално могу имати значајан утицај на креирање амандмана буџета и на квалитет парламентарне дебате.
Расписати јавне расправе на јавни начин, позивајући грађане да дају писане доприносе, као и позивајући оне који су то урадили да сведоче током расправе о предлогу буџета пре његовог усвајања.
Расписати јавну расправу на јавни начин, позивајући грађане да дају писане доприносе, као и позивајући оне који су то урадили да сведоче током расправе о ревизорском извјештају.

Државна ревизорска институција Србије треба да да приоритет следећим акцијама за побољшање учешћа јавности у буџетском процесу:

Уредити формалне механизме којима ће јавност помоћи у развоју свог програма ревизије и допринети релевантним ревизијским прегледима.
56 /100

ОБС испитује улогу коју законодавна тела и врховне ревизорске институције (ВРИ) имају у буџетском процесу и обим у којем осигуравају надзор; свака се земља оцењује на лествици од 0 до 100 на основу 18 једнако пондерисаних индикатора. Осим тога, истраживањем се прикупљају додатне информације о независним фискалним институцијама (види Оквир).

Законодавна власт и врховна ревизорска институција у Србија, заједно пружају ограничен надзор током буџетском процеса, са укупном оценом надзора од 56 (од 100). Појединачно гледано, обим надзора сваке институције приказан је у наставку:

Законодавни надзор

0
42
100
ограничени

Ревизорски надзор

0
83
100
адекватан
Легенда
0-40: неколико
41-60: ограничено
61-100: адекватно

Препоруке

Народна скупштина Србије пружа ограничен надзор током фазе планирања буџетског циклуса и слаб надзор током фазе извршења. Како би се побољшао надзор, следеће активности би требале бити приоритетне:

Законодавно тело би требало расправљати о буџетској политици пре него што се Извршни предлог буџета поднесе и одобрити препоруке за надолазећи буџет.
Извршни предлог буџета се треба доставити законодавцима најмање два месеца пре почетка буџетске године.
Законодавни одбори би требали испитати Извршни предлог буџета и објавити извештај са својом анализом на интернету.
Законодавни одбори би требало да испитају спровођење буџета током године и објаве извештаје са својим налазима на интернету.
У пракси, обезбедити консултације са законодавним телом пре него што извршна власт премести средства наведена у усвојеном буџету између управних јединица током буџетске године.
Законодавни одбори треба да испитају извештај ревизије и објаве извештај са својим налазима на интернету.
Одбор за финансије Скупштине треба да квартално прати испуњење препорука ДРИ у ревидираним институцијама кроз јавна саслушања, док би остали одбори требало да организују таква саслушања након тематских извештаја ревизије учинка.

Да би се ојачала независност и унапредио надзор ревизије од стране Државне ревизорске институције Србије, препоручују се следеће активности:

Обезбедити да процесе ревизије прегледава независна агенција.

Нова пракса успостављања независних фискалних институција

Независна фискална институција Србије (НФИ) је Фискални савет. Њена независност је утврђена законом и подноси извештаје законодавном телу. Она објављује сопствене фискалне прогнозе и сопствене процене трошкова главних предлога нових политика

Индикатори о међународним финансијским институцијама се не бодују у Истраживању о отворености буџета.

Methodology

Само објављени документи и догађаји, активности или развој догађаја који су се догодили до 31. децембра 2022. су оцењени у ОБС-у 2023.
Истраживање се базира  на упитнику који у свакој земљи испуњава независни буџетски стручњак:
Nemanja Nenadić, Zlata Đorđević
Transparency Serbia
11000 Beograd, Palmotićeva 31
[email protected]
Како би се додатно ојачало истраживање, нацрт упитника сваке земље прегледа и анонимни независни стручњак, ау Србији представник Министарства финансија.
Past reports
Years
Language
Country summary EN
PDF, en
Questionnaire EN
PDF, en
Country summary EN
PDF, en
Questionnaire EN
PDF, en
Questionnaire EN
PDF, EN
Country summary EN
PDF, EN
Questionnaire EN
PDF, EN
Country summary EN
PDF, EN
Country summary EN
PDF, EN
Questionnaire EN
PDF, EN
Country summary EN
PDF, EN
Questionnaire EN
PDF, EN
Questionnaire EN
PDF, EN
Country summary EN
PDF, EN